Selo neobičnog naziva Čalma: Kako ko radi tako i živi

Do sela Čalma, u opštini Sremska Mitrovica, može se doći iz pravca Divoša ili Laćarka, pa se čini kao da nema mnogo filozofije i prilika da se zagubite negde usput.

Međutim, ako niste vrsni poznavalac tih „sremačkih” krajeva, vrlo lako se može desiti da izokola stignete do cilja. A kako su svojevremeno tu i bila rimska naselja, mahom preteče današnjih, onda nije ni čudo što svi putevi ipak vode tamo gde ste se uputili. Tako vas u jednom trenutku dočekuje i Čalma, kako kažu meštani – lepo selo.

Rođen sam ovde, nisam ni pomislio da napustim Čalmu – kaže nam deda Petar Vukanović, kog smo zatekli u centru kako na oglasnoj tabli traži koje su novosti u selu. – Ovde su mi rođeni i deda i pradeda… Znate, što si stariji, to te sve više vuče da ostaneš, a dok si mlad, lutaš po celom svetu. Bio sam u Švajcarskoj četiri meseca, ali se nisam pokajao što nisam otišao odavde zauvek. Nema te Švajcarske kao što je Čalma!

Ili, makar, nije bilo tako dobrog mesta ili države kao što se nekad živelo na ovim prostorima, pojašnjava deda Pera, rado se prisećajući dana kad je radio u trgovini prodajući traktore i mehanizaciju. Kako kaže, zarađivao je 220.000 mesečno, a godišnje je dobijao još po tri plate „gratis”. A sad muku muči s malom penzijom i bolesnom babom (ženom, jelte) koja ne može ni da stoji na noge.

Za vreme Tita mi je bilo lepo, živelo se lepo, a kako je Tito umro, tako su sve okrenuli natraške i doviđenja – nostalgičan je stari Čalmanin. – A i danas je narod kao narod, slažemo se dobro, niko se ni za šta ne svađa. Svi za jednog, jedan za sve.

Možda se s njim ne bi složio komšija Veljko Radulović, budući da je najviše kivan na one ljude koji „ništa ne rade, dobijaju socijalu, a mogu konju rep da iščupaju”.

Šta ja da vam kažem o Čalmi, idite gore u centar, tamo su oni što ne rade, oni imaju šta da kažu, a država je malo kriva što imamo toliko neradnika – uputio nas je deda Veljko, dok je sa suprugom Milojkom utovarivao šapurike pripremajući se za predstojeću grejnu sezonu. – Kako ko radi, tako i živi! Mi i sad radimo svaki dan, al’ nek’ smo živi i zdravi. Rad nas i održava u životu…

Deci nikad nije dosadno

Osnovna škola „Sveti Sava” u Čalmi važi za jednu od najstarijih u Sremu i trenutno broji oko 80 dece od prvog do osmog razreda, te u petom i šestom razredu ima po troje-četvoro dece. U parku prekoputa naišli smo na Janu Topić i Tanju Cvijetićanin koje su se u lepom prepodnevu ljuljale, takoreći zabavljale na seoski način.

Lepo nam je ovde, nije nam nikad dosadno – kažu devojčice, ne preterano oduševljene zbog početka nove školske godine. – Stalno se šetamo, igramo, a najviše volimo da idemo na Šarčev breg, to je na kraju sela, pa pravimo piknik.

I dok jedni rade i u penziji, drugi su zaposleni po firmama u Sremskoj Mitrovici, treći na njivama, a četvrti po inostranstvu. Međutim, oni koji su svoj trud i rad usmerili na obrađivanje zemlje, uglavnom se sad baziraju na voćarstvo ili žitarice, dok su mali poljoprivrednici prinuđeni da se udruže ne bi li opstali.

Naš atar ima oko 3.500 hektara obradive površine, a naša zemlja je veoma plodna – kaže nam sekretar Mesne zajednice Čalma Ranko Malešević. – Ljudi se sad naročito bave uzgojem jabuka, krušaka, šljiva, kajsija, dunja, drže i vinograde, dok imamo nekoliko većih proizvođača paradajza i sve je više suncokreta na našim njivama.

U Čalmi, pak, živi oko hiljadu ljudi, a od 530 kuća oko 70 je praznih. A jedan od većih problema je taj što su se ljudi otuđili.

Nekad su kuće pravljene na mobu, komšije bi dolazile i pomagale. A sad su se otuđili. Kako su ljudi postajali obrazovaniji, uspešniji, više nije bilo tih odnosa, kao da se ovde ne poštuje tuđi uspeh – smatra Malešević, napominjući da je Čalma nekad bila veoma prosperitetno selo, budući da je imalo rendgen i nakon Drugog svetskog rata, banku, mnogo zanatlija…

Danas je, kao i u ostalim manjim mestima, sve manje mladih, pa su se tako i kafići pozatvarali. Ipak, na sreću, ono što funkcioniše jesu sportski klubovi – fudbalski, ženski odbojkaški, stonoteniserski, karate.

Sad nam u selu rade kablovsku mrežu i gasifikaciju, tako da je plan da se priključimo na gas do juna naredne godine – navodi sekretar MZ Čalma, napominjući da je u planu i da se radi vodovod, odnosno priključivanje na gradsku vodovodnu mrežu. – Trebalo bi da završimo i kapelu na pravoslavnom groblju, ostalo je da uradimo prilazni put, parking, da priključimo struju i napravimo dve rashladne komore za preminule.

Sremski Portal / Dnevnik / Foto: Dnevnik

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *